Nova Istra

347 Žarko PAIĆ FILOZOFIJA Mais je suis encore plus frappé de cette inlassable, de cette météorique illusion, qui nous souffle ces architectures déterminées, circonscrites, pensées, ces segments d’âme cristallisés, comme s’ils étaient une grande page plastique et en osmose avec tout le reste de la réalité. Et la surréalité est comme un rétrécissement de l’osmose, une espèce de communication retournée.“ 14 Biti i pisati za Artauda je značilo ne pristati ni na koji mogući kompromis sa stvarnošću, mjerenu društvenim ili političkim pojmovljem. Već je, dakle, u ovoj po- etskoj knjizi objelodanjen njegov istinski program anti-metafizike na djelu. Zname- nito je ono mjesto iz knjige koje je ponukalo Jacoba Rogozinskog da u svojoj knjizi o Artaudu postavi pitanje o smislu pisanja uopće, 15 a nakon Artaudova krika iz 1925. godine kako je „cjelokupno pisanje svinjarija ( Toute l’éctiture est de la cochonnerie )“. 16 Poveznica između ovoga radikalnog stava u duhu nadrealizma, u kojemu Artaud iz pozicije onoga koji ne vjeruje ni u kakav autoritaran i disciplinarn poredak svijeta i još k tome pisanje izjednačava sa svinjarijom, a sebe naziva imbecilom, s njegovim odbacivanjem društvenoga i političkog angažmana književnosti čini se neporecivom. Nije, dakle, njegova odbojnost i prijezir političkih ideologija 20. stoljeća, u ovome slučaju marksističke u formi staljinizma i trockizma, proizišla iz prisvajanja neke druge ideologije kao vladajućeg sustava istine u mišljenju. Posve suprotno, njegov napad na Bretona i nadrealiste bio je iziričito u službi obrane bîti revolucije kao du- hovne promjene života, onako kako je to Rainer M. Rilke u jednoj pjesmi postavio kao imperativ ‒ svoj život promijeniti moraš (Du musst dein Leben ändern!). O tome je riječ. 17 Pitanje o bîti revolucije za Artauda nije stoga nikakvo političko pitanje, već (kaži- mo to tako) strogo metafizičko, odnosno ontologijsko. Uostalom, u čitavom njegovu životu ništa nije bilo moguće svesti na ovo ili ono rješenje profanoga i pragmatičnoga učinka. Sve je bilo dramatsko pitanje života ili smrti i ništa izvan toga. 14 Antonin Artaud, Le Pèse-Nerfs, 1925.; Bibliothèque numérique romande ebooks-bnr.com 15 Jacob Rogozinski, Guérir la vie: la passion d’Antonin Artaud , Cerf, Pariz, 2011., str. 7. 16 Antonin Artaud, Le Pèse-Nerfs, 1925,. str. 22; Bibliothèque numérique romande ebooks-bnr.com 17 Podrijetlo ovoga stava jest u Arthura Rimbauda iz njegove poetske zbirke Sezona u paklu (Une Saison en enfer), a ono što se čini nadasve intrigantnim jest da upravo Breton na jednome mjestu dovodi u svezu Marxa s postavkom „Transformer le monde“ i Rimbauda „Changer la vie“. – André Breton, Position politique du surréalisme , Sagittaire, Pariz, 1935., str. 97.