Nova Istra

308 PRILOZI O ZAVIČAJU Miodrag KALČIĆ boravimo, sa suprugom je 9. prosinca 1856. položila temeljni kamen puljskoga Ar- senala) tragično je okončala kao uzgredna (i po svemu nepotrebna) žrtva tada već uznapredovala anarhističkoga pomodarstva (i pratećeg mu terora) likvidacije europ- ske aristokracije i plemstva, bez obzira na njihovu društvenu ili državničku aktiv- nost. Talijanski anarhist (više načelno nego svjetonazorski) Luigi Lucheni duboko je i precizno zario dugačku tanku trostranu turpijicu u caričina prsa, ravno u caričino šezdesetdvogodišnje srce, dok je s pratnjom bezbrižno šetala uz Ženevsko jezero, 10. rujna 1898. Kad je iznemogloj carici, na parobrodu, sluškinja odvezala svileni kor- zet, iskrvarila je i ubrzo ispustila carsko-kraljevsku dušu. Kasnije na policiji, kad je saznao da mu je naum uspio, Luigi je Lucheni djetinjasto i ponosno izjavio:„Prizna- jem da je moj jedini cilj bio ubojstvo austrijske carice, veoma me obradovala vijest o njezinoj smrti. Ja sam anarhist!“. 64 Lucheni je glupim i bezrazložnim ubojstvom Sisi (bez ikakvoga udjela u austro-ugarskoj vlasti), već od svijeta zaboravljenu suprugu Franje Josipa i za Carstvo odavno izgubljenu caricu, simboličkim anarhističkim či- nom terora nad vladajućom aristokracijom (anarhistički dosljedno, uvijek protiv sva- ke vlasti), habsburškom dinastijom, postigao suprotan učinak: ubojstvom rastrojene Sisi zaboravljenu je usmrćenu caricu Elizabetu izdigao iz mrtvih i učinio je (ponov- no) popularnom i društveno zanimljivom, a sebe,„koji je zaklao blagopokojnu caricu Jelisavetu“ 65 , promaknuo u voštanu figuru u Grévinovu kabinetu voštanih kipova. Kult, mit i legenda najljepše žene Europe, najdivnije europske carice i kraljice, stvo- ren je istovremeno s anarhističnim ubodom. Carica Sisi uskrsnula je posvuda: otkrivale su se skulpture, spomenici po parkovi- ma i promenadama europskih gradova i gradića u kojima je boravila ili ih posjećivala (u Beču, Trstu, Münchenu, na Madeiri, u Budimpešti, Gödöllöu, na Krfu, u Me- ranu, Genevi, Mentonu pokraj Nice, Montreuxu, Bardejevu, Salzburgu, Londonu, Černovci, Szegedu, Carezzi... i Puli 66 ), bila je na razglednicima, plakatima, uokvire- ljepotu (svim dostupnim ondašnjim prirodnim kozmetičkim pomadama i preparatima), lijep ten, vitak i visok stas (172 centimetra), neumjerenu mršavost (nije prelazila 47 kilograma), uzak struk (51 centimetar), do tla dugačku kosu (dvometarsku gustu su joj kosu raščešljavale pomno izabrane frizerke dva-tri sata ujutro i sat-dva navečer, a kad je prala kosu, otkazala bi sve obveze toga dana)...; zajedno uzevši, više no tipična aristokratska dokolica. 64 Luigi Lucheni: „Kako i zašto sam ubio caricu Sisi“, Anarhistička biblioteka, Ant-Copiright, 21. 10. 2012., http://anarhisticka-biblioteka.net , str. 8. 65 Miroslav Krleža: „Stavisky“, u: Miroslav Krleža: Eseji: Evropa danas , nav. dj., str. 89. 66 „Odkriće spomenika blagopokojne carice i kraljice Jelisavete, bit će u nedjelju dne 30. tek. mj. (30. listopada 1904., op. p. ). Stanovničtvo grada pozivlje se na ovu svečanost velikim oglasima, pribijenim po gradu, samo u talijanskom jeziku, to će reći da mi Hrvati i uobće Slaveni, nesmi- jemo prisustvovati, ili mi ne treba da znamo za tu slavu.“, „Odkriće spomenika“, Naša sloga , br. 43, Pula, 27. oktobra 1904.