Nova Istra

265 Ivan GRLJUŠIĆ OGLEDI Treba spomenuti kako su Aroux i Rossetti otišli predaleko, nazivajući Dantea „heretikom“, „katarom“, „albigenzom“; pitajući se je li uopće kršćanin, što je doista pretjerano, i prema Guénonovu mišljenju. Ali da se spjev ne može čitati imajući na umu samo jedno značenje i jedan izvanjski sloj, to je posve jasno; a i sam pjesnik je više puta to naglašavao (vidjeli smo u prijašnjem navodu iz Poslanice Cangrandeu de- lla Scali). Guénon svoj traktat započinje znakovitom tercinom iz Pakla ( Inferno IX., 61-63; hrvatski prepjev – M. Kombol), koja nudi čudan nauk skriven pod velom: O voi che avete gl’intelleti sani, Mirate la dottrina che s´asconde Sotto il velame delli versi strani! Tko zdrav sud ima nek sad pomno štije, da bi mu pažnja nauk razabrala, što se pod velom čudne pjesme krije. ...razlikujući površno i dublje poimanje, to jest egzoterijsko i ezoterijsko tumače- nje. 14 To jest ono svima vidljivo i javno dostupno ter ono tajno, što se otkriva zatvo- renom krugu upućenika, članova tajnoga društva, s okultnim nasljeđem, znanjima i načinom njihova prenošenja. Filipa IV. Lijepog Dante spominje u Čistilištu , gdje pjesniku govori Hugo Capet, (u Komediji izvorno Ugo Ciappetta: Chiamato fui di là Ugo Ciappetta; / di me son nati i Filippi e i Luigi / per cui novellamente Francia è retta. Purg. XX, 49; od loze Capeta bio je i taj Filip), a u nastavku istoga pjevanja (91-96) riječi „il novo Pilato sì crudele“ odnose se također na njega i njegovu nezasitnu i nezakonitu pohlepu, ali ne lako- most kao takvu, već onu usmjerenu prema templarima (bez formalnoga papina odo- brenja), ukinuću Reda ( ma sanza decreto portar nel Tempio le cupide vele ) i prisvajanju njihova golema bogatstva. (Treba spomenuti kako je iz Francuske protjerao i Žido- ve.) Tempio /Templ, naravno, nije nikakav hram, već označava templare i njihov red. 14 „Cependant, une remarque s’impose encore à ce sujet: comment se fait-il que des correspon- dances de cette sorte, qui en font de véritables degrés initiatiques, aient été attribuées aux arts libéraux, qui étaient enseignés publiquement et officiellement dans toutes les écoles? Nous pen- sons qu’il devait y avoir deux façons de les envisager, l’une exotérique et l’autre ésotérique: à toute science profane peut se superposer une autre science qui se rapporte; si l’on veut, au même objet, mais qui les considère sous un point de vue plus profond, et qui est à cette sci- ence profane ce que les sens supérieurs des écritures sont à leur sens littéral.“ (Guénon. Op. cit.)