Nova Istra

99 Adam RAJZL PROZA šće, cer, bukvu i divlje trešnje. I tako danima. U podne sjeli bi u hladovinu starih hrastova da se odmore. Kobac kokošar svio gnijezdo na visoku, ogoljelu hrastu. Tek se na vrhu nekoliko grana skupilo u neveliku krošnju. – Niko ne može do gnijezda i pokupit jaja! – dobaci Boža Mijin. Kladim se da može – uskoči Marko Peretar. – Ko je taj? – Iva Jakin. – Ne može ni on! Nije vjeverica! Kladimo se, samo ti nemaš novca! – rugao se Ivša Smolčić. – Ima. Ja dajem za njega, za desetolitru vina! – uskoči Juda Birtaš. – Uspet će se – pljune Fila Zvonar. Sâm sam se uvjerio da može. Iva se spretno uzverao do vrha, gurnuo ruku u gnijezdo i izvadio jaja. Kad je sišao pruži ih Marku Peretaru. – Evo ti, Juda, pa ih ispeci – nasmija se Peretar pobjednički. – A nama večeras iz podruma donesi desetolitru vina da pročistimo grlo! * * * U proljeće, kad ptice raznesu granje u gnijezda i zasade jaja, Iva prođe šumom, prosjekom. Zagleda se u krošnje. Onda zastane, pregleda tamnije i gušće predjele. Znao je: tu su gnijezda! Ne zna ni sam od kada, gorio je od želje da sazna krije li se što u njima. Bilo je to, zapravo, otkrivanje nečeg novog, tajanstvenog. I nije bilo veće sreće za Ivu nego kad pod prstima osjeti još topla jaja koja je ženka ostavila i odletjela u modrine. To ga je uzbuđivalo. Kada je bio na vrhu stabla, pred njim se šuma prelijevala kao jezero, zeleno i nemirno. Čim dođe vjetar, šuma se počne mreškati kao zelene vode, a onda preraste u visoke zelene valove. Iva Jakin najviše je volio povaditi mlade kopca ptičara – kokošara. – Nema veće sreće – pričao je ozaren – ja gore, kod gnjizda, uzimam mlade u šake, a oni se jadni nejaki brane, udaraju krilima i grizu kljunovima, a stari kopci klikte bisno, al’ ne mogu ništ. Ne smiju prić, boje se. Lete u krug neprestance, dugo. Ne sustaju. Iva je jedini u selu znao gdje se gnijezde u Lipovačkom potoku. Biraju obično hra- stove koje su gromovi ogoljeli da nitko ne može do njih. Iva stigne do svakog gnijez- da. Izuje opanke i bos zaskoči na stablo. – Sva ti je snaga u koljena i laktova. Stegneš rukama drvo, nogama se odupireš i povlačiš. I za tren si gore. Samo ako drvo možeš obuvatit!