Nova Istra

273 Marina NEGOTIĆ KNJIŽEVNOKRITIČKO OBILJE, 2019. – 2020. se da je samo jedna teza opstala i nije „prekrižena“: Svatko ima svoju ljubavnu priču. Čak i ako je bila fijasko, čak i ako se ugasila, nikad nije ni počela, sva je zapravo bila u glavi, to je ne čini ništa manje stvarnom. I to je jedina priča. I doista jest – to je jedina Paulova priča, ali ne i Barnesova. Barnesova je Jedina priča priča o mnogočemu; roman je to o pisanju samom, o (ne)mogućnosti da se vjerodostojno ispriča priča toliko intimna i subjektivna poput ljubavne, o sjećanju i labilnosti istog, o sazrijevanju i starenju, o urušavanju odnosa i tamnim stranama veza, o nasilju, alkoholizmu, mentalnim bolestima i traumama. Piščev je stil elegan- tan i (naoko) jednostavan, piše britko, domišljato, ironično i duhovito, a refleksije o općim životnim temama podižu roman na višu razinu. Zadivljujuće je to kako nikad ne sklizne u patetiku, a s obzirom na teme (ljubav, život, smrt, prolaznost...), doista bi lako to mogao. I na tome mu treba čestitati. Marina Negotić, Zagreb