Nova Istra

84 SUVREMENA KNJIŽEVNOST Mirko ĆURIĆ „Probudite se, spremio sam vam doručak.” Budući da se Sila nije micao, lagano ga je gurnuo, ali je ovaj ostao nepomičan. Profesor ga s velikim strahom uzme za ruku i opipa mu bilo, prijeđe rukom ispred lica i lagano ga pljusne po obrazu. Ovaj se nije pomaknuo. Profesor zadovoljno i s čuđenjem usklikne: „Mrtav je!” Umotao ga je u pokrivač i polako spustio s kreveta. Odvuče ga potom u kut sobe da mu ne smeta. Zatim uzme metlu, pomete i pospremi stan. Širom je otvorio prozore, a hladan i oštar zimski zrak ga je gotovo ošamutio. Nagne se kroz prozor i vikne na ulicu: „Ne! Neću te služiti! Ne!” Zatim je sjeo za stol i lagano ispio kavu. Bio je beskrajno zadovoljan i ponosan. Odjednom je začuo kako se vrata stana otvaraju s treskom. Pred njim se stvori Student, kojeg nije vidio od dana kada ga je Sila pred njim ponizila. „Što si to vikao? Učinilo mi se kao da te nešto napalo?”, upita Student. „Nitko me nije napao. Sila je mrtva. Slobodan sam. To je sve.” „Stvarno?”, upita Student pa prošeće po sobi, malo pročeprka po Profesorovu radnom stolu, a onda pođe do kreveta te se odjeven i obuven izvali na nj. „Sila nije mrtva. Ti to dobro znaš.” Profesor odgovori s rezignacijom kakvu dotad od njega nije bilo moguće čuti: „Ništa ja ne znam.” „Ne bih rekao. Čini mi se da znaš služiti!” Profesor ga nastavi šutke promatrati. Činilo se da će zaplakati. Student ga bahato upita s kreveta: „Hoćeš li me služiti?” Profesor je šutio. Student je povisio ton, gotovo da je vikao: „Hoćeš li me služiti?!” Profesor s velikom i teškom mukom, kao da nosi težak teret koji će ga srušiti na pod, na koncu ipak progovori: „Jeste li za kavu. Imam odličnoga sira. Pecivo je svježe.” „Najprije mi izuj čizme!”, naredi Student. Profesor ga je šutke poslušao, a potom pokrio svojim pokrivačem. Otišao je do štednjaka skuhati svježu kavu. Kada se vratio, Student je, odnosno Sila, spavao spokojnim snom. Kraj. Ili možda nije?