Nova Istra

225 Miroslava TUŠEK OGLEDI I ZAPISCI Franz Vreg pak zaključuje: „Feljton je zaista slika kozmosa u rosnoj kapi, slika koja u ogledalu pokazuje etičke probleme društva; to je mala slika iz svakidašnjeg života koja uzgrednim potezima ocrtava aktualne probleme društva; to je publi- cistička proza koja duhovitim meditacijama i ironičnim sijevanjem zadire na sva područja ljudske djelatnosti.“ 11 Neki autori smatraju feljton lirskom pjesmom u prozi (npr. njemački pisac Eck- stein). Haacke pak, uz već rečeo, smatra da je feljton i uzvišena proza u kojoj pjesnič- ki doživljaj u žurnalističkom, kratkom obliku i s filozofskom osnovom, ili moralnom perspektivom, sadržava naglašenu subjektivnost: „Ein Feuilleton ist ein Stück sauberer, gehobener und ansprechender Prosa, in welchem ein dichterisches Erlebniss mit literarischen Mitteln bei Innehaltung jo- urnalistischer Kürze unter Hinzufügung einer philosophischer Unterbauung oder Auslegung zu moralischer Perspektive, gehalten in einer betonten persönlichen Schilderung, welche jedoch die Nachemfindbarkeit für die Allgemeinheit nicht schwacht, sondern hebt, so dargestellt wird, dass sich Alltägliches mit Ewigem da- rin harmonisch und erfreund verbinden.“ 12 S obzirom na izneseno, kao i na činjenicu da danas nema gotovo ni jednog pod- ručja o kojem se ne piše na feljtonski način i ni jednog književnog žanra koji se ne služi i feljtonskim načinom izražavanja, o feljtonu se mora govoriti kao o„osobenom načinu mišljenja, ali i kao o posebnom literarnom žanru koji ima svoje mjesto u povijesti književnosti kao što ga ima i u povijesti kultura .“ 13 U duhovnom srodstvu s publicistikom, u kojoj ga većina teoretičara i ostavlja, a teorije književnosti ga samo dotiču, koristeći se naukom čije specijalističke spoznaje komunikativno prepričava (a do kojeg nauka ne drži mnogo), svodeći višeslojnost literature na nekoliko primarnosti (među kojima je aktualnost i autentičnost na pr- vome mjestu), te uzimajući u obzir svojevrstan način mišljenja, komunikativnost i funkciju koju ima u humanizaciji svijeta – o feljtonu (podlistku) bi trebalo govoriti potpunije i drukčije nego što se to obično čini. Cilj je ovoga osvrta potaći takva razmišljanja. 11 Isto. 12 W. Haacke: Handbuch des Feuilletons , isto. 13 Vojislav Đurović, isto.