Nova Istra

178 NOVI PRIJEVODI Suat ENGÜLLÜ malo po malo popio beznađe s tvojih užasom preplavljenih očiju, na sofi grozota i nečovještva, usred Baščaršije postavljenoj. O, majstori, zar ste ovu prelijepu siniju za ovakve dane napravili? ZBORSKA MOLITVA Eto kiše, eto ilovače, stvaraj me ti, čijoj ljubavi robujem! Preplivah mora razbješnjela, s ajkulama se potukoh, tvojoj uzvišenoj svemoći hvala, moja ljubav tebi žrtva neka je. Probih se kroz puste šume, s divljim zvijerima izađoh na kraj, tvojoj veličanstvenoj milosti hvala, moje srce tebi na poklon neka je. Prevalih paklene pustinje, živ i zdrav vratih se evo, tvojoj svetoj dobroti hvala, na tvom putu prostrh dušu svoju. Da je i sâm – pobunio bi se čovjek, jer traje još uvijek ovo strašno iskušenje. Ti, čijoj se ljubavi klanjam, eto truda, kresiva eto, izgori me, u pepeo me pretvori!