Nova Istra
48 SUVREMENA KNJIŽEVNOST Vjekoslava JURDANA kad gjedaš me z puneštre z tvoje starine. Kade pase blago tvoje a ti opolnu počivaš reči mi Ti kega jubi Dušamoja da ne hludin iskajuć te neka ni me. Zel me je va slatkoću svojeh kamar zelenilo j’ njegov oltar i pokril me j’ z barjakun svoje Jubavi. Postêlja naju cvêtna čest čiprisova palaci do neba na njoj stoje se va modrine. Njegova mi j’ leva ruka pod glavun
RkJQdWJsaXNoZXIy NjQyNzA=