Nova Istra

42 SUVREMENA KNJIŽEVNOST Vjekoslava JURDANA Jak jelin vode truđahan košuto ljuvena i ja taj činim sud, bježe u strahu prid hrti a duša mi smagne do smrti samomu bez družbe u pustoj gori mrijet. Velik je toj trud i muka pakljena usni sam tvojih željahan. Ter mi je bolno sad, grijeh ti je smrtni morit me govoru ja tebi, toliko trudan jad razmišljat u sebi. A u tebi razuma ne vidim ja toga, ni svijesti ni uma, ni suda pravoga, da biraš i kusiš, što je žalos i tuga, i tanko da sudiš vaj što je smrt druga od mrtva živa stvorit me. Košuto nemoj tač, nemoj tač košuto zabudi žalosti, zabudi dresel’ je moguć mi dati tvu milos. Kako se podoba, zatoj ću