Nova Istra

41 Vjekoslava JURDANA SUVREMENA KNJIŽEVNOST I udarih tihoga jelenka u srdašce i kada ja pogledah onoga tiha jelenka, gdi se htiše na drumku s dušicom razdiliti, vide mi ga milo biše. Tihoga jelenka kako mojega brajena. Ozriv se jak jelin ter ončas pođe tja, ter gorča ner pelin i čemer ostah ja. Koli je na svijeti čemerno i ljuto, jadan stril podnijeti. Gdi plačna smrtni trud razbiram vodice želeći, a od žeđe umiram živi vir želeći. Nu ako ti, rascvilna košuto, razbiraš, ranjena tom strilom, da takoj umiraš i s duhom i tilom, plačne su i mê tužbe, pravedno mogu rijet.