Nova Istra

15 Daniel NAČINOVIĆ SUVREMENA KNJIŽEVNOST Bulbo: Hurrraaaa! I ja sam vidio zvijezde! Zapravo, baš k’o da vidim novce! Žderko: Jao, moje kosti, jao moja glafa..., o ostalome ( publici: Ofaj se ne šali) da ne pričam. Tu su. Efo ih! Nofci su u mojim džepovima... Fratile su ih fještice! Nije sfe..., jer je ostatak u nofčaniku, a njega su sakrile fještice... Tu su ih negdje sakrile. Ljudi, ofo je kuća strafe i užasa! Kesar: Bit će baš tako. Crtani film, je li? Daj, Žderko, novce..., da prebrojimo. ( Kesar i Bulbo, gunđajući, broje novce. ) Bulbo: Dvjesto i dvadeset kuna... Stotinjak eura... Pet dolara... I nešto – pih! – neznamkojih novčića... Žderko: Tako puno! Odnijet ćemo u banku. Bit će za starost... Kesar (Žderku u brk): Lopove! Još nam se rugaš! Da nisam lopov, tužio bih te! Brrrrr! Sakrijte sve te sitnice – da ih ne gledam – u rupu iza ormara! ( Pomiču ormar i trpaju ukradene stvari u skrovište. ) Žderko: Zar mi da nismo spakirali sfe nofce!? Fi se šalite, ne? Ofo je iz džepova, rek’o sam. Ostalo je u nofčaniku, a njega su sakrile fještice. Kesar: Sad pitaš...! Natrag, obojica i ja za vama! Za kaznu: vraćamo se natrag! Opelješit ćemo neku kladionicu. Žderko mora vratit’ pare. Dvostruko puta tri. No, ljudi smo; sad ćemo se malo odmoriti! Žderko: To su prafe riječi, to je prafa odluka! Moramo nešto prezalogajiti, to jest čalabrc-