Nova Istra

14 SUVREMENA KNJIŽEVNOST Daniel NAČINOVIĆ Kesar: Daj, Žderko, otvori vreću tu! Da vidimo malo što nam je danas na dnu. Bulbo: Uhu! Gle, pametna telefona tri, kompjutor i videoigrice... Žderko: Šlušaj, Kesaru, harambašo! Čuj me, Bulbo! Pa mi smo k’o neke ofce! U banku smo dolično dfaput profalili, a nismo uzeli nofce! Smijat će nam se građani Bremena! Bulbo: A srebrnjaci, a zlatnici? Ne sjećaš li se, a? A srebrni okolovratnici? Nisi li ti bio zadužen... Žderko: Hm... Kažeš, i njih smo zaborafili?! Pa, kompanjoni dragi, ja sam ih u središtu Bremena dolično stafljao u freću! Kesar (sumnjičavo) Ma, nemoj... I, veliš, nikad ti se to u životu nije dogodilo!? Takaf gaf!? Žderko: Sfe, sfe sam strpao! Najprije nofce... Ofdje su, pod ofim krofom, nestali! Efo, sad! U tili čas! Dobro gofori Bulbo: „Ofo je začarana kuća!“ Kesar: Opet te ne služi pamćenje, Žderko. Daj, lupežu, zatvori malo oči; pogledaj onu muhu na podu..., taaako..., i broji do devet... ( Žderko zatvara oči, sagne se i broji do devet. Kesar se zaleti i udara ga nogom u stra- žnjicu. ) Žderko (leti do stropa i pada): Jaaaaooo! Pa ofaj me lansirao! U sfemir me lansirao!