Nova Istra

55 Dragutin LUČIĆ Luce PATNJA 4. Nemoćni cogito Naime, patnja „kao takva“, u tragu onoga što je imao prilike čuti, iako ne osobito ga­ nut, slušajući Schellingova berlinska predavanja o filozofiji objave te nakon lektire – ponajprije onoga dijela „mentorova“ opusa koji se svrstava u „pozitivnu filozofi­ ju“ te osobito njegova spisa O slobodi – za Kierkegaarda je zapravo ono nepojmljivo (njegov termin glasi – „neznanstveno“) jer se ne dâ reducirati ni na kakav speku­ lativno-dijalektički pojam iz arsenala Hegelova apsolutnog (sebe)znanja, odnosno apsolutne znanosti, ni na kakav moderni Cogito jer u spekulaciji, poimanju, spozna­ vanju, u cogitu , odnosno znanju i znanstvenosti mora ispariti ono egzistencijalno, jednokratno i neponovljivo, intimno, samo individualno iskustvo, samo „mojstvo“ patnje, koje paradoksalno istodobno pripada svakomu, ali jedino pojedincima, što znači i nikomu, kako je, uzgred rečeno, Nietzsche podnaslovio svoga Zaratustru . S tog kierkegaardskog motrišta znati istinu znači ne znati istinu. Već je Jaspers, propitujući tzv.„granične situacije“ („a patnja je jedna od takvih“!), ustanovio da se one ne daju „objasniti“, nego samo „razjasniti“: jer jednostavno jesu tako kako jesu, one su tako i tako, one naprosto jesu. Na putu racionalnog diskur­ sa, odnosno pojmovnog mišljenja pitanje „svrhe, smisla i prava patnje pokazuje se uzaludnim“ 20 : pojmu vis à vis patnje ne preostaje ništa drugo osim rezignacije ili skandalizacije. U ranoj studiji iz 1940. o Jaspersu i filozofiji egzistencije te osobito u postumno objavljenim predavanjima Ontologija slobode veliki talijanski učitelj mišlje­ nja Luigi Pareyson 21 je u Schellingovu tragu, držeći ga, takoreći, posthajdegerijan­ skim misliocem (?!), ustanovio da patnja nije metafizička stvarnost nego događaj (lat. eventus , njem. Ereignis ), bitak neovisan o svem metafizičkom mišljenju, od kojega ratio ne može ništa iznuditi, koji ratio paralizira, izaziva njegovu vrtoglavicu te onda redom nabraja da je patnja ono „nerazumljivo“,„nesvodivo na pojam“,„neprisvojivo“, vrh svega, „neopredmetivo“! Stoga mu se, i kad je o mišljenju na patnju riječ, jezik mita i religije čini primjerenijim od diskurzivnog, pojmovnog jezika. Kierkegaard, pak, u jednom osvrtu na Kantovo mišljenje o „radikalnom zlu“, među ostalim, kaže da se dosad govorilo ovako: „ Reći da se ne može spoznati ova ili ona stvar ne može zadovoljiti znanost koja hoće spoznavati . Eto pogreške! Treba reći upravo in contrario : ponekad ljudsko spoznavanje nije voljno spoznati da ima onoga što ono ne može spoznati, ili – na još precizniji način – onoga što ono posve jasno može spoznati kao ono što ne može spoznati ; dakle, sve je izokrenuto. Stoga i jest jed­ na od zadaća ljudskog spoznavanja spoznati da opstoje i koje su stvari koje ono ne 20 Karl Jaspers, Philosophie , Springer Verlag, Heidelberg, 1973., str. 411. 21 Sredinom 2018. održan je u Torinu veliki europski filozofijski kongres posvećen njegovu filo­ zofiranju.