Nova Istra

33 Žarko MILENIĆ, Brčko (BiH) SAN JE MOJ NEPRIJATELJ 1. AUTOBUS Točno u četiri sata završavalo je moje radno vrijeme. 1 Sačekala sam na autobusnoj postaji autobus broj 11 koji uvijek čekam u to vrijeme i na tome mjestu. Prolazio je u četiri i petnaest. Zapravo koju minutu kasnije. U toliko je kretao s polazišne postaje. Ovdje bi stigao u četiri i dvadeset, otprilike. Ali ovaj put autobus je kasnio. Pogledala sam na sat. Bilo je četiri i dvadeset pet, a još ga nije bilo. Nikad se nije dogodilo da toliko kasni. Gužva, pomislila sam. Sad svi idu s posla. Ali gužva je bila svakog radnog dana. Nikad nije toliko kasnio. Oko mene ih je bilo desetak koji su čekali. Nikoga od njih nisam poznavala. Začuh oko sebe psovke. Komentare o našim autobusima. – Ovo se nikad ne bi dogodilo u Berlinu – gunđao je neki pedesetogodišnjak. – Tamo autobusi ne kasne ni minutu. Na svakoj postaji stoji napisan raspored. U koliko piše da će doć’, u toliko će se pojavit’! Radio sam u Berlinu dvadeset godina i znam kako je! – Nije ovo Berlin već Hrid – dobaci jedna previše našminkana sredovječna gos- pođa s ne baš modernim šeširom na glavi. – Razlika je k’o nebo i zemlja! – Jeste l’ kad bili u Berlinu? – upita je stari gospodin. – Nisam, al’ znam. Čula sam... – Kog si se vraga vrać’o odande! – reče dvadesetogodišnjak s pirsingom u nosu. – Ja da mogu, sutra bi otiš’o bilo gdje na Zapad. Samo da ne trunem ovdje! 1 Ulomak iz romana.