Nova Istra

257 Bruno BREŽAC, Pula Put hodujem Put hodujem dok hodat umijem put je jedan a koraka masa mnogi hoduju postrance pognuti ko babe s facolom od svile neki za sobom vuku lance a neki se njišu ko gorile i ja katkad hodujem znopako manji od makova zrna i često usporim, opako u strahu od grma i od trna hodom putujem čak i kad ne smijem čak i kad nisam vrijedan i više od čovjeka sličim psu al danas hodujem snažno poput sive žirafe kroz inje pičim dugim korakom ravno ravno u raslinje