Nova Istra

243 Milica ŠABANOVIĆ GDJE IMA DIMA... SRETNA I MRTVA ISTOVREMENO Ponekad zatvorim sebe u mrak da osetim koliko sam svetla. I onda koža moja počinje da se zateže i puca. Nezaustavljivo natapam sve oko sebe i lica ljudi nestaju u flešu. Dan izgara u postorgazmičkom chillu i ja puštam da se desi mir. Umivam želju čineći je čistom na povratku u zemlju Granice i Beskraja. Dobro pogledaj! Nestala sam. Nema me više. Rasuh se oko tvoje duše čineći se sretnom i mrtvom istovremeno.