Nova Istra

12 SUVREMENA KNJIŽEVNOST Daniel NAČINOVIĆ Kad vidiš môre, pitaj ga... pitaj ga zač je slano... S čigòvima je suzami na vitru bilo prâno. Pak pitaj vale ča je on – čovìk – i kamo grê!? Kak ȍ još m ȍ re bordižàt kroz te nevêre sve? I ti na putu sâm stojìš i cídiš gnoj od rane. Kad vidiš môre, pitaj ga zač su mu vode slane. POMAK Ležeć na boku još jučer, ni u što se svalilo nešto. Kroz vječnost je čežnja ronila na dah. A gledah ga ovud: kolos bješe silan! Ja taknuh ga prstom: surva se u prah! Zastadoh i... ajme! Okrenuh se zureć ima l’ živog stvora poruku da šalje, kad li štapom netko lupi me po riti i promrmlja samo: „Vozi! Idi dalje!“