Nova Istra

155 Maja SABLJAK KOD MARULA 2016. 2. Odreži mi usne i utopi ih u svojima, Pomisli na mene svaki put kada ih poželiš otrgnuti. Progutaj moj dodir, Progutaj zvijezdu i izgori iznutra. Na planetu mojih tuga pokrij se mrazom I pretvori u nešto što volim. Dodirni me u nekoj lijepoj tami, Udahni me dok ne nestanem u tebi, Dok se ne pretvorim u zrak Koji ti struji kroz poljupce Boje mojih vena. Razlomi me i posloži u snove od stakla, Da te gledam kako me voliš U mozaicima svojih misli I uzimaš mi srce probadajući ga prstima, Skidajući mu slojeve Dok ti klizim niz dlanove, Zapinjem pod noktima I nestajem u Svemiru Tvojih pora. 3. Pokloni mi svoje oči Da ih rastopim sa šećerom I pojedem nakon ponoći. Čuvat ću te u sebi I skuhati ti srce kada poželiš da te volim. Dođi, Poderi mi kožu, slijepi je natrag jezikom, Probodi si obraze kristalima mojih zjenica. Kada padne kiša cikorija, Utopit ću te u Svemiru mrtvog neba I zamrznuti tvoj osmijeh