41 Davor GUSIĆ NOVI KNJIŽEVNI TEKSTOVI BOSILJKA: Slažem se s tobom, Jale. Pare su učinile svoje. BISERKA: Pst, čini mi se da čujem auto. Je, Antić je. ČETRNAESTI PRIZOR (Ispred Mirove nove obiteljske kuće.) ANTIĆ, ANA (Čuje se dolazak automobila, zaustavljanje i gašenje motora.) ANTIĆ: (Doziva je ispod glasa.) Ane, Ane. (Čuje se otvaranje ulaznih vrata od kuće.) ANA: (Također ispod glasa.) Ej, Antiću. ANTIĆ: Jeste li spremni? ANA: Ja jesan, a i svekra san uredila. On ionako ne zna za sebe. Morat ćeš mi ga pomoć unit u auto. ANTIĆ: Dobro, eto me. (Čuje se zatvaranje vrata na kući i otvaranje vrata na automobilu. Potom se zatvaranjem vrata na automobilu utiša nejasno komešanje.) ANA: Ajme! ANTIĆ: Šta je? ANA: Zaboravila san vjenčanicu. Moran se vratit u kuću. ANTIĆ: Pust’ sad vjenčanicu. Nećeš se udat u crkvi, nego u garaži. ANA: Ajme! ANTIĆ: Šta je sad? ANA: Čini mi se da san vidila nekoga iza zida pokraj stare kuće. ANTIĆ: Ne plaši se. Ako je onako kako mi je Miro javija, to bi tribali bit Jale i one tvoje dvi prijateljice. (Ode povirit jesu li stvarno oni.) ANA: Ajme! ANTIĆ: Vidi nje! Ko je da je, to nam ide u prilog.
RkJQdWJsaXNoZXIy Mjc2NzM=