38 NOVI KNJIŽEVNI TEKSTOVI Davor GUSIĆ MIRO: (Završava.) Na kraju san sija u auto i umisto na posa, otiša u gostijonu i popija pet-šest piva. Kad san po drugi put „pa“ pod stol, Jale me „latija“ i doveja kući. Sad san se otriznija, pa san uzeja mobitel i nazva tebe. (Napravi kratku stanku.) Ja mislin da smo Ana i ja svoje napravili. Sad je na tebi red. ANTIĆ: A nego na komu je, nego na meni?! (Sjeti se.) Jesi li nabavija pare? MIRO: Jesan, svih pet iljada. ANTIĆ: Odlično. Ovako ćemo. Ja ću noćas u ponoć doć na naše gumno po pare, a ti me čekaj. Još mi Ana i ti pripremite tvoju i njenu domovnicu, ćaćinu ti domovnicu, vaš vjenčani list i materin ti smrtni list. Jesi li zapamtija? MIRO: Sve. Oš da ti ponovim? ANTIĆ: Ne tribaš mi ponavljat. Ako koji papir zaboraviš, to ćemo krivotvorit. Nego, kako ti je ćaća? MIRO: Živ je, ali ne zna za sebe. ANTIĆ: Vas dvoje napravite sve da poživi još koji dan. Nemoj da s Anom moramo mrtva čovika vinčavat. To ti je onda dupla tarifa! Ajde rođo, živija. Ova linija s Turskom mi je uskuvala! (Antić prekine vezu.) MIRO: (Sebi u bradu.) A ništa. Ode ja u novu kuću razbit još koji pijat, uzet još jedan kuver i prinit Ani instrukcije. JEDANAESTI PRIZOR (U selu na gumnu.) ANTIĆ, MIRO (Čuje se turiranje automobila u noći.) MIRO: (Šapće.) Antiću moj, točan si ka sat. ANTIĆ: Ti nisi. Jesi li donija šta san ti reka? MIRO: Evo, sve ti je u kuverti. (Čuje se šuškanje papira.) ANTIĆ: Dobro je. Tu su svi potrebni dokumenti.
RkJQdWJsaXNoZXIy Mjc2NzM=