33 Davor GUSIĆ NOVI KNJIŽEVNI TEKSTOVI BOSILJKA: Amo ga ća povirit. MIRO: Uđite u sobu. Ne morate kucat, naši smo. Čuje se lagano otvaranje vrata i prigušeni koraci. Obje istovremeno ugledaju prizor. BISERKA: (Zabezeknuta je.) Huuu! BOSILJKA: (Zabezeknuta je.) Haaa! MIRO: Šta ste stale na vratima? Uđite unutra! Ana mi ćaći daje „likariju“. BOSILJKA: Daje, daje. BISERKA: Daje mu ona, samo mu ne daje tablete. MIRO: Ma, šta pričate vas dvi? BOSILJKA: Najbolje ti je da i ti poviriš unutra. (Čuju se koraci.) MIRO: (Izdere se.) Ane! Ćaća! Ma, šta to radite?! ANA: (Tobože panično.) Miro, nije ono šta ti misliš! BOSILJKA: Bogami nije. BISERKA: I ja bi rekla. MIRO: (Urla.) Ane, Isukrsta mi, ubit ću i ćaću i tebe! (Zalupi vrata za sobom, a Bosiljku i Biserku ostavi iza vrata.) BISERKA: Bižimo ća odavde! Ovde bi moglo postat gusto! BOSILJKA: Malo je reć gusto! Bižimo! (Čuju se užurbani koraci.) BISERKA: Ko bi reka da će se Ana spetljat sa svekrom? Da mi je znat otkad to traje? BOSILJKA: Oči su mi ispale kad san ih ugledala u postelji. Ona gori, on doli. Ona vrti, a on oči zatvorija. BISERKA, BOSILJKA: (Uglas.) Strašno!!! Čuje se otvaranje ulaznih vrata i s treskom zatvaranje istih. MIRO: (Ispod glasa.) Jesu li otišle?
RkJQdWJsaXNoZXIy Mjc2NzM=