32 NOVI KNJIŽEVNI TEKSTOVI Davor GUSIĆ MIRO: Baš te. Čin mi uđu u kuću, krenut ćemo s realizacijom plana. ANTIĆ: Odlično. Sad upri i obavještavaj me kako se stvar razvija. MIRO: Oću rođo, oću. ANTIĆ: Ajde moran prikinit, iman posla. Evo me na drugoj liniji zovu iz Istanbula. Zdravo. MIRO: Zdravo rođo, zdravo. ŠESTI PRIZOR (U Mirovoj obiteljskoj kući.) MIRO, ANA, BOSILJKA, BISERKA (Čuje se kucanje na vratima, a potom otvaranje.) MIRO: Bose i Bise. Otkud vi? BISERKA: Zdravo, Miro. Ana nas je pozvala na kavu. BOSILJKA: Nismo bile neko vrime, pa nas evo. Mi došle. MIRO: Ajde ulazite. Samo naprid. Komodajte se ka da ste u svojoj kući. Sad će Ana. (Čuje se zatvaranje vrata.) BISERKA: A di je ona? MIRO: Eno je u ćaćinoj sobi, daje mu „likariju“. BOSILJKA: A kako je on? MIRO: (Uzdahne.) Nikako. Jedva je živ. (Kao sjeti se.) Bravo, ma kad ste tu, mogle ste povirit u sobu na minut i javit mu se. Bit će mu drago. BISERKA: Ma, ne bi ga mi uznemiravale. BOSILJKA: Dosta mu je i samog sebe. MIRO: Ajde, učinite mi to. Čim vas dvi vidi, odma će mu bit bolje. Ne dolaze mu tako lipe žene u posjetu svaki dan. BISERKA: A dobro kad već navaljuješ.
RkJQdWJsaXNoZXIy Mjc2NzM=