30 NOVI KNJIŽEVNI TEKSTOVI Davor GUSIĆ ČETVRTI PRIZOR (U Mirovoj obiteljskoj kući.) ANA, MIRO (U tijeku je svađa.) ANA: (Razjarena je.) Ti si lud, a tvoj je rodijak Antić bolestan u glavi! MIRO: (Staloženo.) Ane, stani na balun i promisli malo. Sve san ti lipo objasnija. ANA: Ja da to učinim?! Da od svoje obitelji napravim Sodomu i Gomoru?! Da se selo ruga s nami?! Oslobodi me, bože! MIRO: Kad malo razmisliš, spoznat ćeš da ti nema druge. ANA: (Ljutito.) Ja san poštena žena i vjernica! MIRO: Da nisi to šta kažeš da jesi, ja ti sve ovo ne bi ni predložija. Misli na dicu, ako nećeš na sebe i mene. Ako to ne učinimo, a ćaća mi umre, slobodno možemo u Njemačku. Ja na bauštelu, a ti u javni nužnik čistit tuđa govna. Bolje ne možemo jer jezik ne znamo, a škole nemamo. ANA: (S visoka.) Ja da čistim tuđa govna?! Ja?! Ni u snu! MIRO: To ti kažem. Ovdi živiš ko gospođa, a ni meni nije „mane“. A tamo bi i ti i ja bili zadnji škart, a dica bi nam išla u najgore škole. (Napravi kratku stanku.) Ja ću skuvat kavu, a ti sidi i razmisli. Od galame i dernjave nema vajde. ANA: (Spomene ga.) Nemoj stavljat šećer u kavu! U meni je skočija moj! MIRO: Kako ti kažeš. (Oboje zašute na nekoliko trenutaka. Čuje se ulijevanje vode u lončić i paljenje plina na štednjaku.) ANA: De, ponovi mi natenane kako si to zamislija i šta bi tribalo napravit? MIRO: To oće reć da nadolaziš? ANA: Baš to. Nadolazim. Zbog naše dice, a ne tebe i mene. MIRO: (Sebi u brk.) Bogami nadolaziš. (Čuje se lupkanje šalice o stol.) MIRO: Ajde srkni gutljaj kave, pa ću ti ja sve objasnit.
RkJQdWJsaXNoZXIy Mjc2NzM=