24 NOVI KNJIŽEVNI TEKSTOVI Davor GUSIĆ i komentiraju, a ništa ne piju! (Razočarano.) Ako se priča ovako nastavi, nema mi druge nego ključ u bravu, pa u Njemačku. MIRO: Ajde, neće valjda do toga doć. Nego, čija je ono „pila“ parkirana vanka? Odavno boljeg auta nisan vidija! JALE: To ti je auto tvog rođe Ante. MIRO: Kojega Ante? Pola mi se rođaka tako zove. JALE: Onoga Ante koji je odvjetnik u Splitu. MIRO: Ma bogati, malog Antića? Sudeći po autu, čini se da mu je krenulo. JALE: I ja bi tako reka, a ni grlo mu nije za bacit. Veći mi je račun on učinija, nego svi moji gosti, uključujući i tebe u zadnja tri dana. Dere najskuplji viski! A kad ne pije, onda je „na mobitelu“. (Povjerljivo. Šaplje, ne govori glasno.) MIRO: Zanimljivo. A di je sad? Ne vidin ga. JALE: Sad će on. Otiša je u WC-e obavit svoje. DRUGI PRIZOR (U seoskoj krčmi.) MIRO, JALE, ANTIĆ (Čuje se šum vode iz vodokotlića, te otvaranje i zatvaranje vrata.) JALE: Evo ti ga, izlazi lakši bar za litru. ANTIĆ: (Glasno.) O Miro, najdraži moj rodijače! Jesi li mi najdraži ili nisi? MIRO: Jesan, Antiću moj, a to je zato jer s ostalom rodbinom „ne govoriš“! ANTIĆ: Tako je jer samo ti nisi ljubomoran na mene i na moje visoko obrazovanje. MIRO: Kako ću ja bit ljubomoran, kad si ti u petom razredu prepisiva od mene, a ne ja od tebe?! ANTIĆ: Jesan, Miro moj. Ti si u peti iša po treći put, pa si bolje od mene utvrdija gradivo. JALE: (Nasmije se.) Moga si bit i bez ovoga!
RkJQdWJsaXNoZXIy Mjc2NzM=