37 Tamara SPAJIĆ, Dubrovnik NISAM VAS PISALA sivo jutro žarulje ne otapaju gluten noćne more kocke prašine poskakuju po jastuku more me okupalo jodom zaborava ispralo žuto ljepilo snova bljesnula je sivilom puslica baroknog zvonika ubo me u vrat oštri brid revelina (iz osobne arhive)
RkJQdWJsaXNoZXIy Mjc2NzM=