51 Lana DERKAČ POEZIJA I PROZA o posmrtni ostatak. Planina je živa iako iz crnice izviruje njena potkoljenica. No crnica je tkivo! Mijenja se vrijeme. Dok je djevojka još vani, prokišnjava strop. Prokišnjava nebo. Bog je pod njega podmetnuo jezera i oceane kao velike posude. Oluja Oblaci su plahte i perine neba. Kad nebo udahne, izdigne prsa skupa sa svojom posteljinom. Kad izdahne, spusti ih i u njega se dublje zariju zemaljski krajobrazi. Pomahnitali vjetar izrastao je u otmičara, progutao glasanje galebova i sve večeras izgovorene riječi. A on bi rekao da je večeras samo malo bolje objedovao, onako s nogu, i sve što je pojeo kliznulo mu je niz grlo poput fast fooda. Ali i Zemlja je naučila otimati nebu. Pa je kišu popila na eks. Prisvojila si je vatru njegove munje
RkJQdWJsaXNoZXIy Mjc2NzM=