34 POEZIJA I PROZA Drago ORLIĆ dok Vikinzi šibaju Golfskom strujom. Kain i Abel. Praiskonska dramaturgija, bez trećega. Pohranjujemo uspomene, njima se tovimo, živimo od njih, živimo za njih. Mi smo tek – spomenar. Prolij me svojin sokovima, oj, divojko. Daj mi tvoju zadnju pomast i z sabljon me čuvaj, fali mi sna. Fali mi sna kako Ciganu puta. Masturbiraju u duetu, kése se jedan na drugoga, tražeći sladostrašće kod svoga drugog ja. Rastavljaju seks na proste faktore. Pjesnik sam iz nužde. Jesen se poistovjetila s pejsažem, ravnodušna, vlažna, jednoobrazna. Jesen Čejena u mojim plućima. (Nedostaje mi pušenje.)
RkJQdWJsaXNoZXIy Mjc2NzM=