Nova Istra

73 Petar ANTONČIĆ POEZIJA Hranjenje Povratila si šaku cigareta Podigla ih i popušila Okupala si me u dimu i porodila u vatri Željezo je postalo čaša Čaša horizont gluposti Zaronila si u zemlju Štakori su pojeli krticu Rep štakora vuče se ispod nogu Ti si jedini pakao kojim se želim hraniti Prolazak dana Sunce leži u razbijenom staklu Proći ulicu Proći je dan Pričaš tako smireno pa sve što je u zraku tamo i ostaje Naša usta plešu u tišini razloga Moj jezik prolazi kroz vrijeme Moj jezik prolazi kroz sfere Moj jezik ulazi u tebe Trčeći zalazimo iza ugla Svjesni da smo našim prolaskom Oplakali dan