Nova Istra

58 POEZIJA Marina ŠUR PUHLOVSKI DANAS SAM ZA VEČERU POJEO KOBASICU SA SENFOM Danas sam za večeru Pojeo kobasicu sa senfom, Napisao je Thomas Mann U dnevniku, A ja sam zinula! Kakva prozaičnost Od Thomasa Mana, Kako malo od najvećeg, Koga briga što je on jeo za večeru? Kako jadno. A bila sam mlada. Ali shvatila sam Kad sam ostarjela, Tu kobasicu sa senfom za večeru, Povrće koje probiremo, Objede koje kuhamo, Posuđe koje peremo, Sve u čemu protječe naš život, Onaj vidljivi I onaj nevidljivi, Sljubljen uz taj vidljivi Kao senf uz kobasicu, Kao maslac s kruhom. Sve je neodvojivo. Jer, Negdje između je – Smisao.