Nova Istra

55 Stjepan VUKUŠIĆ SUVREMENA KNJIŽEVNOST * * * Kad je Grgo bio već na Brišcima u nakani da ostvari svoj lički „vijađ“, eto ti Mrge sa nadžakom u ruci. Ide utrvenom stazom niz klečine poštapajući se svojim nadža- kom. Nije drago Grgi što je Mrgo došao na Struge baš na njegovu odlasku u Kosinj. Nadžak je već oružje u usporedbi sa Grginim štapom.„Grgo na odlasku, Mrgo na dolasku.“ Ta mu se rečnica nadala. Ponavljao ju je u Ružanom na početku kratke vlake s pogledom na more i Dundović Podove, na Velikom Alanu i na Mrkvištu. * * * Ide Grgo Grmljem – s usječenim putem – poput mravlje staze – u Kosinjski Ba- kovac. Ostavivši za sobom i posljednje kuće, sjedne u hladovinu kraj puta da zbro- ji i sredi sve što nosi s ovog ličkog „vijađa“. Po Lici je hodao za planinskog boravka na Strugama: jednom dolje s Mrkvišta u Štirovaču, pa preko Padeža te cestom oko Pazariške kose i niz šušanj u Bakovac (sad pazariški) te dalje niz Pazarišta sve do Grašina, nadomak Gospića. (Taj je Grašin popravljao kola te imao i svoju kovačni- cu.) Tamo svi govore kao Podgorci. „Trudija san se i na ličkom ‘vijađu’ da sviman buden ugodan, a ti me domaćini i svaćaju kaj nikako domaćeg prosjaka. A Pere Markovina, lugar iz Bakovca, uz oj- kanje kraj puna stola veli za ‘drčinu’ 2 : „Znaš, Grgo, unu poslovicu ‘Di je blaga, tu je i škode.’„Razumija san Peru: to traži mir, još neutišen za jedno od svoje drčine.“ Pa opet ojkanje:„Blago ti je Suncu i Misecu, jer se Sunce svako jutro rađa, a Misic se če- sto pomlađuje..., a ja jadan nikad zanikada dok me crna ne pokrije zemlja.“ A drugi put niza Žlibu do Bovana te u Kosinj – kao ovaj put... Pljesne Grgo zadovoljno rukama, eto: nešto ječma, vrićuljak suražice, zavežljaj šljiva te pola kruha s komadom slanine. I devetnaest dinara – u kovanicama. To mu je najdraže. Misli Grgo što je to propustio da izbjegne obijanje tuđih pragova. Istrese prah iz duhankese: „A sad bi ednu slatko zapušija: bilo cigaru ili španjolet, a bija bi dobar i u novini zeleniš isušen na vrućoj lopati... ali nema pa nema.. Sada spremit novac u duvankesu; te će dobro doć za podvoz na brodu ‘Liki’ ili ‘Starčeviću’; i za bili kru... dosta mi je ječmenjaka s trinan što bockaju... Bit će još ‘vijađa’ po školjin i ojkanja i pisme – sve do Berseča i njegova Kumičića... Čekaj, di san uno sta... Aha: za drvena- riju treba drvo i alat... Makan iz Bačvice gradi dižve, kalače i burila; prakljače, lopare i držala; badnjeve i bačve, al’ un je edan od iljade. Jure Inkov zametnija blago, pa čoba- ni po Velebitu, ali za to treba puno novaca, a nemaš ji kaj ni duvana da odagnaš želju. 2 Drčina , ikavska uvećanica za dičinu.