Nova Istra

49 Stjepan ŠEŠELJ SUVREMENA KNJIŽEVNOST S unutrnje strane dva POLICAJCA. Ispred, na cesti: radnici u većim i manjim skupinama. Među njima je i NOVINAR, sluša, bilježi. I. RADNIK: I još su nam zakinuli čitavu zarađenu plaću! Razumijete li vi to?... A ni onako nismo mogli izaći na kraj s onim što smo dobivali… II. RADNIK: To, to zapišite!... a svi znaju kakve su cijene!... a kao da mi ne znademo tko naređuje cijene, i male plaće, i stečaje, i kaj sve ne!... Sve su potkupili! I svi oni skup to d’ jele!... III. RADNIK: Do ovoga nije trebalo doći, to mi znamo…Nikako!... koža je vani poskupjela!... i ovo je sve samo njihova meštrija!... Vani budu više dobili. II. RADNIK: Ali dat će Bog, bude tim ušljivim radikalima Radić već pokazal! III. RADNIK: Ma!... ( zgrabi kamen sa ceste ) …treba njima kak u Rusiji!... ( i udara kamenom o željeznu ogradu ) Tako bi njima trebalo!... Ubojice!... Jurnu prema ogradi, vratima. POVICI: Ubojice!... Lopovi!... Ubojice!... POLICAJCI uperiše prema ogradi bodeže na puškama. NOVINAR ostaje na istome mjestu. 14. BANOVIĆ telefonira. LINA i MILAN zabavljeni „uštimavanjem“ gramofona. Zakrči s gramofona. BANOVIĆ se nervozno okreće k LINI i MILANU. BANOVIĆ: Čujte, vas dvoje!... ( u slušalicu ) Oprosti, Joža, ovi moji… ovdje, smetaju… Da, mislim da si me posve mogao razumjeti, ne?... Ma ne!... molim te, to nemoj niti slučajno pomisliti! Pa znam ja, ne možeš ti kontrolirati svaku stvar, što ti je… da, svakako!... Ja ti vjerujem! Mi smo ionako imali strašnih nevolja s tom Tvornicom kože, razumiješ? Pa još taj napis! I to u tvojim novinama! Ma da je… shvaćaš?... Ne, ne… ali smo skupa, u isto vrijeme negdje, studirali, pa me zato i čudi!... Da… da… Bog, Joža! Bog!...