Nova Istra

35 Stjepan ŠEŠELJ SUVREMENA KNJIŽEVNOST Ona još bunovna od sna, a on očito umoran i pospan nakon povratka s posla noćnog urednika. ŽENA: I onda… bilo kaj novoga?... NOVINAR: Ne… ( uzdahne ) Spava mi se. ŽENA: Kaj se noćas u Zagrebu nije… NOVINAR: Ne. ŽENA: … zbilja nikaj zanimljiva dogodilo?... NOVINAR: Nije… ŽENA: Čudno. NOVINAR: Ima li tople vode? ŽENA: Tek sam ustala. Treba zgrijati… NOVINAR: Grijati. ŽENA: Je, pa sam znaš… nije tu kak u onom stanu!... NOVINAR: Znam. ŽENA: Kaj se srdiš?... nisam ja valjda kriva kaj nisi više urednik… i kaj smo morali seliti u taj stan… Tu treba užgati!... ( ustaje ) NOVINAR: Ne, idem leći. ( ustane ) Nastoj da klinci budu tiho. ŽENA: Ak je to moguće… 6. Vožnja autom prema gradu; od sjevernih bregova – BANOVIĆEVE vile – pa Ilicom do glavnoga grdskog trga, na kojemu se zaustavljaju ispred velikih svijetlih prozora i uočljive firme CENTRALNA BANKA. ŠOFER izjuri, otvara vrata auta. BANOVIĆ izlazi i prelazi tih desetak koračaja do ulaza u Banku, poslovno, nadmoćno, kao da su oči čitava grada uprte u njega. Uđe kroz širom rastvorena vrata, pored dvojice VRATARA koji ustaše ukipljeni pridržavajući vrata. VRATARI: ( uglas ) Dobrojutro, gospodine predsjedniče! Zatvoriše vrata. BANOVIĆ službeno pozdravlja službenike koje susreće na putu do svoga ureda. Prema PISARICI, koja se nalazi ispred vrata njegove sobe, očito je manje služben. BANOVIĆ: Dobrojutro.